bluefish

Da li je zaista prošlo već 30 godina od 25. maja 1975? Od tada se više puta promenilo ime zemlje u kojoj živim i ime jezika koji govorim, pa mi sve iz tog perioda deluje sasvim nestvarno.

Sećam se, pripreme su bile dugotrajne. Vežbale smo nekoliko meseci. Prvo u fiskulturnoj sali škole, a posle na čuvenom stadionu još čuvenije JNA... Bilo je sjajno jer smo se lepo družili, a i gubili dosta časova. Pretili su nam da će nas, ako ne naučimo koreografiju, vratiti na časove, a možda nam i oduzeti pionirske marame. Zaista je zvučalo jezivo... tada :-)

Ne, nije nam bio idol, ali smo ga poštovali i ipak je bila neka čast nastupati pred Titom za njegov rođendan i Dan mladosti. Prilično smo se primali i osećali to kao svoj dan. Mladi su u toj zemlji živeli mnogo bezbrižnije i opuštenije nego danas.

Pred generalnu probu smo dobile crvene kratke haljinice od čistog poliestera :-) i korpice sa papirnim cvećem u plavoj, beloj i crvenoj boji. Ne znam kako je to izgledalo sa tribina, ali dole na travi je bio potpuni debakl. Haljinice su peckale, cveće je ispadalo iz korpica, i sve nam je bilo beskrajno smešno.

Naravno, kiša koja je morala da padne popodne, na sam dan sleta, lepo je rashladila i raskvasila teren, pa su nam roditelji na brzinu kupovali najlon čarape. Baš sam se osećala kao prava žena kad sam ih obukla. Nekako odrasla i važna.

Još nekoliko godina posle toga smo živeli prilično bezbrižno, a onda polako dolaze mučne decenije. Posle Titove smrti počeli su sve češće da postavljaju pitanja - Ko je bio, zašto je bio, ko ga je tu doveo... a onda su neki odbori za zaštitu imena i lika zabranjivali da se postavljaju pitanja... Jednostavno, ko god da je bio, bio je zaista faca u odnosu na one koji su došli posle njega. Ako je i radio po nečijim instrukcijama, radio je tako da i drugima bude bolje, za razliku od onih posle njega, koji su radili tako da njima bude što bolje, a drugima nikako.

Iskreno mi nedostaje ta moja zemlja, prijatelji... Naravno da zvuči nostalgično, pa imam bolje prijatelje u Zagrebu nego, recimo, u Nišu. Jesam Srpkinja, ali nikada mi neko nije bio manje drag zato što je Hrvat, Slovenac, Bosanac, ako je normalan čovek... Možda je naš tadašnji život počivao na lažima, samo mi se čini da današnje laži nisu ništa manje. Ne mora da bude bratstvo i jedinstvo ako nismo braća. Mnogo je mladih ljudi izgubilo živote na sve strane i previše je nesreće bilo. Zbog čega? Da neki matorci koju godinu duže ostanu na vlasti? Da bi se na silu zadržalo nešto što se ne može zadržati?

20 godina nakon tog događaja, 1995., bila sam u bolnici zbog operacije na nozi. Jedan pacijent je započeo razgovor... Bio je to mladić iz Sarajeva koji je izgubio jednu nogu kada je granata pogodila kola u kojima se vozio, a doktori su se spremali da mu amputiraju i drugu. Da skrenemo temu sa operacija, razgovarali smo o poslu. On je bio na Palama, u komisiji koja je odlučivala o tome ko može da ide u Sarajevo i ko može da dođe iz Sarajeva na Pale. Kad sam ga pitala da li su uspevali da se dogovore sa onima u Sarajevu oko toga ko može da pređe, rekao je «Uvek!» Nažalost, nije znao da mi odgovori na pitanje zašto onda nisu mogli da se dogovore da uopšte ne ratuju...

MAFIA

APPLICATION FORM







Watsa U Name:_______________________ U Age:__________

Stritta Name: ________________________ U ouse numba: ____________

Isa u girl or boy? (Justte chuza one) ______________________

Putta down werra u werka now __________________________



Wasa u ever inna bigga ouse?
Si o No o

For whatta wazza u inna big ouse for
o U shotta one guise
o U keednappa sombody
o U bomba sombody's ouse


U wanna be da bigga shotza somday?

U likka eat...
Garlic Si o No o
Pizza Si o No o
Salami Si o No o

U know ow maker ciment shooz?
Si o No o

U driva de car?
Si o No o

Whatta kine
o De Falcon G.T.
o De Charger
o De Fiat 500
o De Olden (Fasta One)

U see de Got Fadda (or justte de movie)?
Si o No o

Iffa u application issa approved, u willa getta desa benifets:

-1 pair darka glass -1 blacka shirt widda white
-1 appy face button -1 kilo mozzarella cheeza
-1 pair ciment shooz -U meeta de Got Fadda
-1 pair pointie shooz -Free berial

- 18 x 10 picha Franka Sinatra


De MAFIA issa an equil oppertunini organnasationi


Maka u marka: ___________________________________

Popunjeni formular poslati na adresu nadležne institucije u Vašem gradu ili teta jeli lično :)

Verovatno je svaku relativno normalnu osobu, bez obzira na to koje je vere, morao da dotakne odlazak Pape. Njegova smirenost i mudrost su obeležili protekle tri decenije.

Na stranu i sav medijski cirkus tokom njegovih poslednjih dana i sati, jednostavno, svi mediji praktično žive od takvih događaja, i to se mora razumeti.

Papa Jovan Pavle II je zaista bio pravi čovek za taj položaj. Kao duhovnom vođi više od milijarde ljudi, bila mu je poverena ogromna moć koju je koristio ispravno.

Neka počiva u miru, kao što je i živeo

Dedicated to a Dear Friend


Who would have thought that a tiny little kiss like that could create such a flood and turmoil of thoughts, emotions, later even bringing detachment and sadness?



It arrived relatively safely through all the dangers and temptations of the cyber space and real time, looking for a safe place to land.



Starting from her forehead, pure and benign like the one before, that little devil suddenly decided to move to the back of her neck and travel down her spine, causing a funny sensation... The search continued, intensely, over her face and the rest of...

...at one moment she wished it to just wrap itself around her and take her breath away,but the fragile little kiss was already exhausted. It was getting late...

...so it peacefully settled on her right hand, telling her she was a lady and he was a Gentleman and nothing but the Gentleman.




You must remember this,
A kiss is still a kiss...
A sigh is just a sigh...

Prošle nedelje, u Beogradu je, tokom školskog odmora, izbila tuča između nekoliko mladića, nakon koje je jedan podlegao povredama. U jednom noćnom klubu je došlo do pucnjave, u kojoj je radnik obezbeđenja smrtno ranjen, a jedna osoba je još uvek u kritičnom stanju. Juče su dve osobe izbodene nožem nakon tuče navijača, a danas su u samom centru grada, baš na dan kada je održana "Molitvena šetnja", uboli nožem dečaka koji nije hteo da da svoj mobilni telefon. Statistika? Crna statistika jednog ozbiljno bolesnog društva. Kako vaspitati decu u ovo vreme? Kako sprečiti da postanu statistički podaci?

Dakle, molitve nisu rešenje.

U porodici su mnogi mladi prepušteni sebi. Teško je balansirati kad su roditelji u svakodnevnoj borbi za obezbeđenje egzistencije. Samim tim provode manje vremena sa decom i manje su uključeni u njihove živote. Deci se vreme neprovedeno sa njima nadoknađuje poklonima. Opravdanja, izgovori... Nedopustivo! Ako roditelji nisu "tu", ako ne znaju šta je njihovoj deci bitno, šta vole, koja su njihova interesovanja, i ako se ne uključe (u razumnoj meri, naravno) u život svoje dece, stvar je propala. Moramo im pružiti podršku, da znaju da se interesujemo za njih i da osećaju da smo uvek tu kada treba.

Što se tiče društva, kao drugog faktora, tu je još teži slučaj. U trenutnoj situaciji, kada je ministar obrazovanja lik koji radi samo na sopstvenoj promociji (doduše, ipak bolji od prethodne ministarke koja je htela da ukine starog, dobrog Darwina), kada je ministar policije "pošten čovek" koji je samo u mladim, ludim danima bio nesupešni obijač kioska, a sada je skroz pošten (časna reč), a ministar pravde fini, poslušan čovek koji je u nekom prethodnom životu sudio i zabranjivao nepodobne knjige, a sada provodi veći deo radnog vremena u VIP salonu aerodroma i teška srca ispraća haške optuženike iz bratskog zagrljaja u daleki, beli svet, kada generacije koje sada imaju 20-30 godina nisu videle inostranstvo, a uzori mladih su sitni i krupni kriminalci i udovice ratnih zločinaca, kada se vrh vlade odnosi sa pijetetom prema prvooptuženom za ubistvo Premijera Đinđića, i kada se taj isti sam predaje novoj vlasti zato što ima poverenje!!! u nju, kada je jedino što ljudi na vlasti čine grčevito držanje za naslone fotelja... Zvuči beznadežno... ali nije, i to mora jednom proći.

Uveli su nova zvanja. Tako je, na primer, školski policajac - animator bezbednosne problematike... Bože, ima li te?

Sjajan roman! Sjajno odrađen marketing, sa tajnim kodovima na koricama, nagradnim igrama, odlično urađenim website-om, koji vodi kroz celu priču, sa mnogim šiframa, šokantnim podacima i raznim drugim zanimljivostima, što izaziva ljude da masovno traže odgovore na pitanja, proveravaju razne detalje navedene u knjizi, čak dotle da lično broje delove na piramidi u dvorištu Luvra.

Sve počiva na najjednostavnijoj i najlogičnijoj ideji, koja teško može biti prihvaćena, jer šta da radi ovaj svet sa milijardu obezglavljenih vernika... Naravno, da bi se ideja prihvatila, potrebno je baciti u vodu dve hiljade godina sistematskog ispiranja mozga, a tako duga edukacija je morala ostaviti duboke korene. I pored raznih otkrića koja mnogo govore, kao što su Nag Hammadi rukopisi, imam utisak da će to biti svarljivo samo u daljoj budućnosti.

Svima preporučujem ovu knjigu.

I zapamtite, nemojte tražiti Sveti Gral, Gral će pronaći vas (ako već nije) :)

O, sklopi usne, ne govori, ćuti!
Ostavi misli, nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred veličanstvom prirode; a potom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo,
Nečujno tiho potone u tamu -

Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako......

A ti ćeš bedna ženo, kao vazda,
Slušati rado ove reči lažne;
I zahvalićeš bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati što u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te draga!

I zato ću ti uvek reći; Ćuti!
Ostavi dušu, nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakić

Iskrenost, čak i ona koja boli, jedna je od najvrednijih osobina. Ako je već jedan muškarac umeo da napiše ovako nešto, s nestrpljenjem očekujemo rođenje sledećeg :) Mala šala, nadam se da ne zvuči cinično.

Richard Bach

Imamo kolektivni problem već nekoliko decenija. Ponekad se zapitam ko smo uopšte? Da li smo obični ljudi koji se svakodnevno mogu videti kako šetaju ulicama, ili smo nemilosrdne ubice koje samo čekaju priliku da se pokažu na delu. Zašto smo uvek spremni da uništimo ono najbolje među nama? Zašto smo spremni da zbog prizemnih interesa (dobro zamaskiranih govorima o patriotizmu) uništimo budućnost generacijama i generacijama?

Najispravnije je početi od onoga ko je obeležio celu deceniju mog života, i svesno se žrtvovao za dobrobit drugih. Nažalost, čuda se ipak sve ređe dešavaju.